Asistirana humana reprodukcija

Nove tehnologije omogućavaju nove postupke i prakse koji moraju da se moralno i pravno opravdaju. IVF i surogat materinstvo, pored ostalih, spadaju u takve nove prakse. Stara pravila o tome šta je dopušteno a šta mora da se zabrani ponekad nisu dovoljna, a ni analogije obično nisu dovoljne. Da bi se došlo do prihvatljive linije razdvajanja izmedju opravdanog i neopravdanog postupanja treba izvršiti adekvatnu etičku analizu tih fenomena. IVF, tehnologija oplodnje „in vitro“, iako na prvi pogled izaziva sumnjičavost, ne sadrži u sebi nikakav prima facie moralni problem. IVF se može uzeti prosto kao tehnika lečenja neplodnosti ili smanjene plodnosti, što je jedan problem koji pogadja veliki broj ljudi danas. Prigovori koji se mogu staviti ne izgledaju odlučujući a koristi koje se ovom tehnikom postižu su očigledno veoma velike. Ali ta tehnika je povezana sa druga dva momenta, donacijom genetskog materijala i surogat materinstvom, koji povlače razne vrste pitanja koja mogu biti od velikog moralnog i pravnog značaja. U tekstu se, sa etičkog stanovišta, analiziraju najvažnija od tih pitanja i naznačava kriterijum demarkacije koji razdvaja opravdane postupke od onih koji nisu opravdani ili zahtevaju ograničenje kroz pravnu i moralnu regulaciju.